opozívati
opozívati (koga, što) nesvrš. 〈prez. opòzīvām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| opozivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | opozivljem / opozivam |
| 2. | opozivlješ / opozivaš |
| 3. | opozivlje / opoziva |
| množina | |
| 1. | opozivljemo / opozivamo |
| 2. | opozivljete / opozivate |
| 3. | opozivlju / opozivaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | opozivat ću |
| 2. | opozivat ćeš |
| 3. | opozivat će |
| množina | |
| 1. | opozivat ćemo |
| 2. | opozivat ćete |
| 3. | opozivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | opozivah |
| 2. | opozivaše |
| 3. | opozivaše |
| množina | |
| 1. | opozivasmo |
| 2. | opozivaste |
| 3. | opozivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | opozivao sam |
| 2. | opozivao si |
| 3. | opozivao je |
| množina | |
| 1. | opozivali smo |
| 2. | opozivali ste |
| 3. | opozivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam opozivao |
| 2. | bio si opozivao |
| 3. | bio je opozivao |
| množina | |
| 1. | bili smo opozivali |
| 2. | bili ste opozivali |
| 3. | bili su opozivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | opozivlji / opozivaj |
| množina | |
| 1. | opozivljimo / opozivajmo |
| 2. | opozivljite / opozivajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| opozivljući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| opozivao, opozivala, opozivalo | |
| opozivali, opozivale, opozivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| opozivan, opozivana, opozivano | |
| opozivani, opozivane, opozivana | |
Etimologija
✧ vidi ȍpozīv
