ordònans
ordònans m 〈G mn -anāsā/-ānsā〉
Definicija
pov. vojn.
| 1. | vojnik dodijeljen nadređenom radi prenošenja vijesti ili pošte; kurir, teklič, oficirsdiner, posilni |
| 2. | oficir na službi kao pomoć nadređenom; ađutant (u domobranskoj tradiciji: pobočnik) |
Etimologija
✧ njem. Ordonnanz ← fr. ordonnance
