oraspolòžiti
oraspolòžiti (koga) svrš. 〈prez. oraspòložīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. oraspòložen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| oraspoložiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | oraspoložim |
| 2. | oraspoložiš |
| 3. | oraspoloži |
| množina | |
| 1. | oraspoložimo |
| 2. | oraspoložite |
| 3. | oraspolože |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | oraspoložit ću |
| 2. | oraspoložit ćeš |
| 3. | oraspoložit će |
| množina | |
| 1. | oraspoložit ćemo |
| 2. | oraspoložit ćete |
| 3. | oraspoložit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | oraspoložih |
| 2. | oraspoloži |
| 3. | oraspoloži |
| množina | |
| 1. | oraspoložismo |
| 2. | oraspoložiste |
| 3. | oraspoložiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | oraspoložio sam |
| 2. | oraspoložio si |
| 3. | oraspoložio je |
| množina | |
| 1. | oraspoložili smo |
| 2. | oraspoložili ste |
| 3. | oraspoložili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam oraspoložio |
| 2. | bio si oraspoložio |
| 3. | bio je oraspoložio |
| množina | |
| 1. | bili smo oraspoložili |
| 2. | bili ste oraspoložili |
| 3. | bili su oraspoložili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oraspoloži |
| množina | |
| 1. | oraspoložimo |
| 2. | oraspoložite |
| glagolski prilog prošli | |
| oraspoloživši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| oraspoložio, oraspoložila, oraspoložilo | |
| oraspoložili, oraspoložile, oraspoložila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| oraspoložen, oraspoložena, oraspoloženo | |
| oraspoloženi, oraspoložene, oraspoložena | |
Definicija
učiniti da tko postane raspoložen, učiniti da bude bolje volje
Etimologija
✧ o (b)- + v. raspoložiti
