òrezati
òrezati (što) svrš. 〈prez. òrežēm, pril. pr. -āvši, imp. òreži, prid. trp. òrezān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| orezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | orežem |
| 2. | orežeš |
| 3. | oreže |
| množina | |
| 1. | orežemo |
| 2. | orežete |
| 3. | orežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | orezat ću |
| 2. | orezat ćeš |
| 3. | orezat će |
| množina | |
| 1. | orezat ćemo |
| 2. | orezat ćete |
| 3. | orezat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | orezah |
| 2. | oreza |
| 3. | oreza |
| množina | |
| 1. | orezasmo |
| 2. | orezaste |
| 3. | orezaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | orezao sam |
| 2. | orezao si |
| 3. | orezao je |
| množina | |
| 1. | orezali smo |
| 2. | orezali ste |
| 3. | orezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam orezao |
| 2. | bio si orezao |
| 3. | bio je orezao |
| množina | |
| 1. | bili smo orezali |
| 2. | bili ste orezali |
| 3. | bili su orezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | oreži |
| množina | |
| 1. | orežimo |
| 2. | orežite |
| glagolski prilog prošli | |
| orezavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| orezao, orezala, orezalo | |
| orezali, orezale, orezala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| orezan, orezana, orezano | |
| orezani, orezane, orezana | |
Definicija
odrezati sa svih strana suvišne mladice (biljke, stabla, loze)
