osramòtiti
osramòtiti (se) svrš. 〈prez. osràmotīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. osràmoćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| osramotiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | osramotim |
| 2. | osramotiš |
| 3. | osramoti |
| množina | |
| 1. | osramotimo |
| 2. | osramotite |
| 3. | osramote |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | osramotit ću |
| 2. | osramotit ćeš |
| 3. | osramotit će |
| množina | |
| 1. | osramotit ćemo |
| 2. | osramotit ćete |
| 3. | osramotit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | osramotih |
| 2. | osramoti |
| 3. | osramoti |
| množina | |
| 1. | osramotismo |
| 2. | osramotiste |
| 3. | osramotiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | osramotio sam |
| 2. | osramotio si |
| 3. | osramotio je |
| množina | |
| 1. | osramotili smo |
| 2. | osramotili ste |
| 3. | osramotili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam osramotio |
| 2. | bio si osramotio |
| 3. | bio je osramotio |
| množina | |
| 1. | bili smo osramotili |
| 2. | bili ste osramotili |
| 3. | bili su osramotili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | osramoti |
| množina | |
| 1. | osramotimo |
| 2. | osramotite |
| glagolski prilog prošli | |
| osramotivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| osramotio, osramotila, osramotilo | |
| osramotili, osramotile, osramotila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| osramoćen, osramoćena, osramoćeno | |
| osramoćeni, osramoćene, osramoćena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) nanijeti komu sramotu |
| 2. | (se) a. osjetiti se osramoćenim b. učiniti što sramotno |
