òtirati
òtirati (što) nesvrš. 〈prez. òtirēm, pril. sad. òtirūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otirem |
| 2. | otireš |
| 3. | otire |
| množina | |
| 1. | otiremo |
| 2. | otirete |
| 3. | otiru |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otirat ću |
| 2. | otirat ćeš |
| 3. | otirat će |
| množina | |
| 1. | otirat ćemo |
| 2. | otirat ćete |
| 3. | otirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | otirah |
| 2. | otiraše |
| 3. | otiraše |
| množina | |
| 1. | otirasmo |
| 2. | otiraste |
| 3. | otirahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otirao sam |
| 2. | otirao si |
| 3. | otirao je |
| množina | |
| 1. | otirali smo |
| 2. | otirali ste |
| 3. | otirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otirao |
| 2. | bio si otirao |
| 3. | bio je otirao |
| množina | |
| 1. | bili smo otirali |
| 2. | bili ste otirali |
| 3. | bili su otirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otiri |
| množina | |
| 1. | otirimo |
| 2. | otirite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| otirući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otirao, otirala, otiralo | |
| otirali, otirale, otirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otiran, otirana, otirano | |
| otirani, otirane, otirana | |
Definicija
čistiti cipele o otirač, brisati (prašinu, npr.)
Etimologija
✧ vidi òtrti
