òtimati
òtimati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. -ām/òtimljēm (se), pril. sad. -ajūći/-mljūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otimati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otimam |
| 2. | otimaš |
| 3. | otima |
| množina | |
| 1. | otimamo |
| 2. | otimate |
| 3. | otimaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otimat ću |
| 2. | otimat ćeš |
| 3. | otimat će |
| množina | |
| 1. | otimat ćemo |
| 2. | otimat ćete |
| 3. | otimat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | otimah |
| 2. | otimaše |
| 3. | otimaše |
| množina | |
| 1. | otimasmo |
| 2. | otimaste |
| 3. | otimahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otimao sam |
| 2. | otimao si |
| 3. | otimao je |
| množina | |
| 1. | otimali smo |
| 2. | otimali ste |
| 3. | otimali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otimao |
| 2. | bio si otimao |
| 3. | bio je otimao |
| množina | |
| 1. | bili smo otimali |
| 2. | bili ste otimali |
| 3. | bili su otimali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otimaj |
| množina | |
| 1. | otimajmo |
| 2. | otimajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| otimajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otimao, otimala, otimalo | |
| otimali, otimale, otimala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| otiman, otimana, otimano | |
| otimani, otimane, otimana | |
Definicija
| 1. | v. oteti (1a) |
| 2. | (se) a. boriti se za nešto, natezati se b. nastojati se osloboditi od koga |
Etimologija
✧ vidi òtēti
