otpútiti
otpútiti (se) svrš. 〈prez. òtpūtīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. òtpūćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| otputiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | otputim |
| 2. | otputiš |
| 3. | otputi |
| množina | |
| 1. | otputimo |
| 2. | otputite |
| 3. | otpute |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | otputit ću |
| 2. | otputit ćeš |
| 3. | otputit će |
| množina | |
| 1. | otputit ćemo |
| 2. | otputit ćete |
| 3. | otputit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | otputih |
| 2. | otputi |
| 3. | otputi |
| množina | |
| 1. | otputismo |
| 2. | otputiste |
| 3. | otputiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | otputio sam |
| 2. | otputio si |
| 3. | otputio je |
| množina | |
| 1. | otputili smo |
| 2. | otputili ste |
| 3. | otputili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam otputio |
| 2. | bio si otputio |
| 3. | bio je otputio |
| množina | |
| 1. | bili smo otputili |
| 2. | bili ste otputili |
| 3. | bili su otputili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | otputi |
| množina | |
| 1. | otputimo |
| 2. | otputite |
| glagolski prilog prošli | |
| otputivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| otputio, otputila, otputilo | |
| otputili, otputile, otputila | |
Definicija
| 1. | (se) poći na put (u smislu odluke i početka radnje), krenuti na put, početi savladavati prostor kretanjem ili raznim oblicima putovanja između dvije daleke točke u prostoru |
| 2. | (što) učiniti da se počne odvijati neki proces; učiniti prve radnje u nekom procesu koje će daljnjim radnjama dovesti do kraja [otputiti ručak; otputiti predstavu] |
Etimologija
✧ od- (ot-) + v. put
