pàbīrčiti
pàbīrčiti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pabirčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pabirčim |
| 2. | pabirčiš |
| 3. | pabirči |
| množina | |
| 1. | pabirčimo |
| 2. | pabirčite |
| 3. | pabirče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pabirčit ću |
| 2. | pabirčit ćeš |
| 3. | pabirčit će |
| množina | |
| 1. | pabirčit ćemo |
| 2. | pabirčit ćete |
| 3. | pabirčit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pabirčah |
| 2. | pabirčaše |
| 3. | pabirčaše |
| množina | |
| 1. | pabirčasmo |
| 2. | pabirčaste |
| 3. | pabirčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pabirčio sam |
| 2. | pabirčio si |
| 3. | pabirčio je |
| množina | |
| 1. | pabirčili smo |
| 2. | pabirčili ste |
| 3. | pabirčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pabirčio |
| 2. | bio si pabirčio |
| 3. | bio je pabirčio |
| množina | |
| 1. | bili smo pabirčili |
| 2. | bili ste pabirčili |
| 3. | bili su pabirčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pabirči |
| množina | |
| 1. | pabirčimo |
| 2. | pabirčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pabirčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pabirčio, pabirčila, pabirčilo | |
| pabirčili, pabirčile, pabirčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pabirčen, pabirčena, pabirčeno | |
| pabirčeni, pabirčene, pabirčena | |
Definicija
| 1. | kupiti pabirke, kupiti ono što ostane (poslije žetve ili berbe); paljetkovati |
| 2. | (+ pejor.) skupljati sitnice, ostatke s raznih strana [pabirčiti tuđe izreke] |
Etimologija
✧ vidi pàbirak
