natẕčati
natẕčati (se) svrš. 〈prez. -īm (se), pril. pr. -āvši (se), prid. rad. nàtrčao (se)〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| natrčati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | natrčim |
| 2. | natrčiš |
| 3. | natrči |
| množina | |
| 1. | natrčimo |
| 2. | natrčite |
| 3. | natrče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | natrčat ću |
| 2. | natrčat ćeš |
| 3. | natrčat će |
| množina | |
| 1. | natrčat ćemo |
| 2. | natrčat ćete |
| 3. | natrčat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | natrčah |
| 2. | natrča |
| 3. | natrča |
| množina | |
| 1. | natrčasmo |
| 2. | natrčaste |
| 3. | natrčaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | natrčao sam |
| 2. | natrčao si |
| 3. | natrčao je |
| množina | |
| 1. | natrčali smo |
| 2. | natrčali ste |
| 3. | natrčali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam natrčao |
| 2. | bio si natrčao |
| 3. | bio je natrčao |
| množina | |
| 1. | bili smo natrčali |
| 2. | bili ste natrčali |
| 3. | bili su natrčali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | natrči |
| množina | |
| 1. | natrčimo |
| 2. | natrčite |
| glagolski prilog prošli | |
| natrčavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| natrčao, natrčala, natrčalo | |
| natrčali, natrčale, natrčala | |
Definicija
| 1. | (na što) a. trčeći udariti o što; naletjeti b. pren. razg. nesmotreno upasti u klopku, pasti u zamku |
| 2. | (se) trčati dovoljno ili više nego što je bilo potrebno |
