nàzir
nàzir (naziréjac) m
Definicija
pov. jud. kod drevnih Židova onaj koji se izdvojio i posvetio Bogu, doživotno ili na neko vrijeme te nije smio rezati kosu, piti opojna pića, jesti neke plodove niti dodirivati »nečiste« stvari (npr. mrtvace)
Etimologija
✧ hebr. nācar: posvetiti, čuvati
