nàuditi
nàuditi (nàhuditi) (komu, čemu) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. rad. nàudio〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nauditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | naudim |
| 2. | naudiš |
| 3. | naudi |
| množina | |
| 1. | naudimo |
| 2. | naudite |
| 3. | naude |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | naudit ću |
| 2. | naudit ćeš |
| 3. | naudit će |
| množina | |
| 1. | naudit ćemo |
| 2. | naudit ćete |
| 3. | naudit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | naudih |
| 2. | naudi |
| 3. | naudi |
| množina | |
| 1. | naudismo |
| 2. | naudiste |
| 3. | naudiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | naudio sam |
| 2. | naudio si |
| 3. | naudio je |
| množina | |
| 1. | naudili smo |
| 2. | naudili ste |
| 3. | naudili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam naudio |
| 2. | bio si naudio |
| 3. | bio je naudio |
| množina | |
| 1. | bili smo naudili |
| 2. | bili ste naudili |
| 3. | bili su naudili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | naudi |
| množina | |
| 1. | naudimo |
| 2. | naudite |
| glagolski prilog prošli | |
| naudivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| naudio, naudila, naudilo | |
| naudili, naudile, naudila | |
Definicija
nanijeti štetu; naškoditi
Etimologija
✧ na- + v. uditi
