mȍča
mȍča ž
Definicija
| 1. | rij., v. móca |
| 2. | komad kruha zamočen u pretop (mocu), osoljen i priređen uz dodatke da se jede tako da dugo zadrži mekoću [pojeo je svoje dvije moče] |
| 3. | mokrina, vlaga; vlažno, osojno zemljište |
Etimologija
✧ vidi mȍkar
