mȑčiti
mȑčiti (što) nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -čēći, gl. im. -čēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mrčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mrčim |
| 2. | mrčiš |
| 3. | mrči |
| množina | |
| 1. | mrčimo |
| 2. | mrčite |
| 3. | mrče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mrčit ću |
| 2. | mrčit ćeš |
| 3. | mrčit će |
| množina | |
| 1. | mrčit ćemo |
| 2. | mrčit ćete |
| 3. | mrčit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mrčah |
| 2. | mrčaše |
| 3. | mrčaše |
| množina | |
| 1. | mrčasmo |
| 2. | mrčaste |
| 3. | mrčahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mrčio sam |
| 2. | mrčio si |
| 3. | mrčio je |
| množina | |
| 1. | mrčili smo |
| 2. | mrčili ste |
| 3. | mrčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mrčio |
| 2. | bio si mrčio |
| 3. | bio je mrčio |
| množina | |
| 1. | bili smo mrčili |
| 2. | bili ste mrčili |
| 3. | bili su mrčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | mrči |
| množina | |
| 1. | mrčimo |
| 2. | mrčite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mrčeći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mrčio, mrčila, mrčilo | |
| mrčili, mrčile, mrčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| mrčen, mrčena, mrčeno | |
| mrčeni, mrčene, mrčena | |
Definicija
| 1. | činiti mrkim; gariti |
| 2. | pren. nešto loše raditi, loše slikati ili pisati; brljati, mazati, mrljati, šarati, zamazati |
Frazeologija
⃟ mrčiti papir loše ili uzalud pisati, škrabati
Etimologija
✧ vidi mrȃk
