nájamnīk
nájamnīk m 〈V -īče, N mn -īci〉
Izvedeni oblici
| jednina | |
|---|---|
| N | najamnik |
| G | najamnika |
| D | najamniku |
| A | najamnika |
| V | najamniče |
| L | najamniku |
| I | najamnikom |
| množina | |
| N | najamnici |
| G | najamnika |
| D | najamnicima |
| A | najamnike |
| V | najamnici |
| L | najamnicima |
| I | najamnicima |
Definicija
| 1. | vojnik koji ugovara služenje za novac, koji je unajmljen, najmljen; plaćenik |
| 2. | onaj koji je najmljen, najmljeni radnik, usp. najmljenik |
Etimologija
✧ vidi nájam
