nàhuškati
nàhuškati (koga, što; koga na što, što na što) svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. nàhuškān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nahuškati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nahuškam |
| 2. | nahuškaš |
| 3. | nahuška |
| množina | |
| 1. | nahuškamo |
| 2. | nahuškate |
| 3. | nahuškaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nahuškat ću |
| 2. | nahuškat ćeš |
| 3. | nahuškat će |
| množina | |
| 1. | nahuškat ćemo |
| 2. | nahuškat ćete |
| 3. | nahuškat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nahuškah |
| 2. | nahuška |
| 3. | nahuška |
| množina | |
| 1. | nahuškasmo |
| 2. | nahuškaste |
| 3. | nahuškaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nahuškao sam |
| 2. | nahuškao si |
| 3. | nahuškao je |
| množina | |
| 1. | nahuškali smo |
| 2. | nahuškali ste |
| 3. | nahuškali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nahuškao |
| 2. | bio si nahuškao |
| 3. | bio je nahuškao |
| množina | |
| 1. | bili smo nahuškali |
| 2. | bili ste nahuškali |
| 3. | bili su nahuškali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nahuškaj |
| množina | |
| 1. | nahuškajmo |
| 2. | nahuškajte |
| glagolski prilog prošli | |
| nahuškavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nahuškao, nahuškala, nahuškalo | |
| nahuškali, nahuškale, nahuškala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nahuškan, nahuškana, nahuškano | |
| nahuškani, nahuškane, nahuškana | |
Definicija
pomoću huškanja dovesti koga u stanje mržnje ili želje za sukobom, kavgom, vrijeđanjem ili nasiljem
Etimologija
✧ vidi nàhuckati
