nabájati
nabájati (što) svrš. 〈prez. nàbājām, pril. pr. -āvši, prid. rad. nabájao〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nabajati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nabajam |
| 2. | nabajaš |
| 3. | nabaja |
| množina | |
| 1. | nabajamo |
| 2. | nabajate |
| 3. | nabajaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nabajat ću |
| 2. | nabajat ćeš |
| 3. | nabajat će |
| množina | |
| 1. | nabajat ćemo |
| 2. | nabajat ćete |
| 3. | nabajat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nabajah |
| 2. | nabaja |
| 3. | nabaja |
| množina | |
| 1. | nabajasmo |
| 2. | nabajaste |
| 3. | nabajaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nabajao sam |
| 2. | nabajao si |
| 3. | nabajao je |
| množina | |
| 1. | nabajali smo |
| 2. | nabajali ste |
| 3. | nabajali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nabajao |
| 2. | bio si nabajao |
| 3. | bio je nabajao |
| množina | |
| 1. | bili smo nabajali |
| 2. | bili ste nabajali |
| 3. | bili su nabajali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nabajaj |
| množina | |
| 1. | nabajajmo |
| 2. | nabajajte |
| glagolski prilog prošli | |
| nabajavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nabajao, nabajala, nabajalo | |
| nabajali, nabajale, nabajala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nabajan, nabajana, nabajano | |
| nabajani, nabajane, nabajana | |
Definicija
reg. napričati svašta, s mnogo pretjerivanja napričati što jest i što nije
