nadréditi
nadréditi (što) svrš. 〈prez. nàdrēdīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. nàdrēđen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nadrediti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nadredim |
| 2. | nadrediš |
| 3. | nadredi |
| množina | |
| 1. | nadredimo |
| 2. | nadredite |
| 3. | nadrede |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nadredit ću |
| 2. | nadredit ćeš |
| 3. | nadredit će |
| množina | |
| 1. | nadredit ćemo |
| 2. | nadredit ćete |
| 3. | nadredit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nadredih |
| 2. | nadredi |
| 3. | nadredi |
| množina | |
| 1. | nadredismo |
| 2. | nadrediste |
| 3. | nadrediše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadredio sam |
| 2. | nadredio si |
| 3. | nadredio je |
| množina | |
| 1. | nadredili smo |
| 2. | nadredili ste |
| 3. | nadredili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nadredio |
| 2. | bio si nadredio |
| 3. | bio je nadredio |
| množina | |
| 1. | bili smo nadredili |
| 2. | bili ste nadredili |
| 3. | bili su nadredili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nadredi |
| množina | |
| 1. | nadredimo |
| 2. | nadredite |
| glagolski prilog prošli | |
| nadredivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nadredio, nadredila, nadredilo | |
| nadredili, nadredile, nadredila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nadređen, nadređena, nadređeno | |
| nadređeni, nadređene, nadređena | |
Definicija
dati važnije mjesto, učiniti važnijim, gledati kao važnije, opr. podrediti
