nadovézati
nadovézati (se) svrš. 〈prez. nadòvēžēm (se), pril. pr. -āvši (se), imp. nadovéži (se), prid. trp. nadòvēzān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nadovezati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nadovežem |
| 2. | nadovežeš |
| 3. | nadoveže |
| množina | |
| 1. | nadovežemo |
| 2. | nadovežete |
| 3. | nadovežu |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nadovezat ću |
| 2. | nadovezat ćeš |
| 3. | nadovezat će |
| množina | |
| 1. | nadovezat ćemo |
| 2. | nadovezat ćete |
| 3. | nadovezat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nadovezah |
| 2. | nadoveza |
| 3. | nadoveza |
| množina | |
| 1. | nadovezasmo |
| 2. | nadovezaste |
| 3. | nadovezaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nadovezao sam |
| 2. | nadovezao si |
| 3. | nadovezao je |
| množina | |
| 1. | nadovezali smo |
| 2. | nadovezali ste |
| 3. | nadovezali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nadovezao |
| 2. | bio si nadovezao |
| 3. | bio je nadovezao |
| množina | |
| 1. | bili smo nadovezali |
| 2. | bili ste nadovezali |
| 3. | bili su nadovezali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nadoveži |
| množina | |
| 1. | nadovežimo |
| 2. | nadovežite |
| glagolski prilog prošli | |
| nadovezavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nadovezao, nadovezala, nadovezalo | |
| nadovezali, nadovezale, nadovezala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nadovezan, nadovezana, nadovezano | |
| nadovezani, nadovezane, nadovezana | |
Definicija
| 1. | (na što) spojiti vezanjem, dodati dio vezanjem [nadovezati uže] |
| 2. | (se) pren. nastaviti temu i sl. na čije riječi; nastaviti se |
Onomastika
♦ pr. (nadimačko): Nȁdoveza (140, Šibenik, Lika, I Slavonija, S Dalmacija)
Etimologija
✧ na- + do-1 + v. vezati
