nanišániti
nanišániti (, što, koga) svrš. 〈prez. nanìšanīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. nanìšānjen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| nanišaniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | nanišanim |
| 2. | nanišaniš |
| 3. | nanišani |
| množina | |
| 1. | nanišanimo |
| 2. | nanišanite |
| 3. | nanišane |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | nanišanit ću |
| 2. | nanišanit ćeš |
| 3. | nanišanit će |
| množina | |
| 1. | nanišanit ćemo |
| 2. | nanišanit ćete |
| 3. | nanišanit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | nanišanih |
| 2. | nanišani |
| 3. | nanišani |
| množina | |
| 1. | nanišanismo |
| 2. | nanišaniste |
| 3. | nanišaniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | nanišanio sam |
| 2. | nanišanio si |
| 3. | nanišanio je |
| množina | |
| 1. | nanišanili smo |
| 2. | nanišanili ste |
| 3. | nanišanili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam nanišanio |
| 2. | bio si nanišanio |
| 3. | bio je nanišanio |
| množina | |
| 1. | bili smo nanišanili |
| 2. | bili ste nanišanili |
| 3. | bili su nanišanili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | nanišani |
| množina | |
| 1. | nanišanimo |
| 2. | nanišanite |
| glagolski prilog prošli | |
| nanišanivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| nanišanio, nanišanila, nanišanilo | |
| nanišanili, nanišanile, nanišanila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| nanišanjen, nanišanjena, nanišanjeno | |
| nanišanjeni, nanišanjene, nanišanjena | |
Definicija
uzeti u nišan; naciljati
