namàgārčiti
namàgārčiti (koga) svrš. 〈prez. -īm, pril. pr. -īvši, prid. trp. namàgārčen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| namagarčiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | namagarčim |
| 2. | namagarčiš |
| 3. | namagarči |
| množina | |
| 1. | namagarčimo |
| 2. | namagarčite |
| 3. | namagarče |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | namagarčit ću |
| 2. | namagarčit ćeš |
| 3. | namagarčit će |
| množina | |
| 1. | namagarčit ćemo |
| 2. | namagarčit ćete |
| 3. | namagarčit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | namagarčih |
| 2. | namagarči |
| 3. | namagarči |
| množina | |
| 1. | namagarčismo |
| 2. | namagarčiste |
| 3. | namagarčiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | namagarčio sam |
| 2. | namagarčio si |
| 3. | namagarčio je |
| množina | |
| 1. | namagarčili smo |
| 2. | namagarčili ste |
| 3. | namagarčili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam namagarčio |
| 2. | bio si namagarčio |
| 3. | bio je namagarčio |
| množina | |
| 1. | bili smo namagarčili |
| 2. | bili ste namagarčili |
| 3. | bili su namagarčili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | namagarči |
| množina | |
| 1. | namagarčimo |
| 2. | namagarčite |
| glagolski prilog prošli | |
| namagarčivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| namagarčio, namagarčila, namagarčilo | |
| namagarčili, namagarčile, namagarčila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| namagarčen, namagarčena, namagarčeno | |
| namagarčeni, namagarčene, namagarčena | |
Definicija
prevariti koga, podvaliti komu; nasaditi, nasamariti, nasanjkati
Etimologija
✧ na- + v. magarac
