líšiti
líšiti (koga, se) svrš. 〈prez. lȋšīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. lȋšen, gl. im. -ēnje〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| lišiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | lišim |
| 2. | lišiš |
| 3. | liši |
| množina | |
| 1. | lišimo |
| 2. | lišite |
| 3. | liše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | lišit ću |
| 2. | lišit ćeš |
| 3. | lišit će |
| množina | |
| 1. | lišit ćemo |
| 2. | lišit ćete |
| 3. | lišit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | liših |
| 2. | liši |
| 3. | liši |
| množina | |
| 1. | lišismo |
| 2. | lišiste |
| 3. | lišiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | lišio sam |
| 2. | lišio si |
| 3. | lišio je |
| množina | |
| 1. | lišili smo |
| 2. | lišili ste |
| 3. | lišili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam lišio |
| 2. | bio si lišio |
| 3. | bio je lišio |
| množina | |
| 1. | bili smo lišili |
| 2. | bili ste lišili |
| 3. | bili su lišili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | liši |
| množina | |
| 1. | lišimo |
| 2. | lišite |
| glagolski prilog prošli | |
| lišivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| lišio, lišila, lišilo | |
| lišili, lišile, lišila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| lišen, lišena, lišeno | |
| lišeni, lišene, lišena | |
Definicija
| 1. | a. (koga) spriječiti da ostvaruje ono na što ima pravo, uzeti što od koga [lišiti slobode; lišiti građanskih prava] b. osloboditi čega nepoželjnog [lišiti daljnjih optužbi] |
| 2. | (se) uskratiti sebi što [lišiti se užitaka]; odreći se, rasteretiti se |
Etimologija
✧ prasl. *lišiti (rus. lišít', polj. liszyė) ≃ *lixъ: preostao ← ie. * leykw-: ostaviti (grč. leípein)
