ljubàkati
ljubàkati (s kim) nesvrš. 〈prez. -ām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ljubakati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ljubakam |
| 2. | ljubakaš |
| 3. | ljubaka |
| množina | |
| 1. | ljubakamo |
| 2. | ljubakate |
| 3. | ljubakaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ljubakat ću |
| 2. | ljubakat ćeš |
| 3. | ljubakat će |
| množina | |
| 1. | ljubakat ćemo |
| 2. | ljubakat ćete |
| 3. | ljubakat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ljubakah |
| 2. | ljubakaše |
| 3. | ljubakaše |
| množina | |
| 1. | ljubakasmo |
| 2. | ljubakaste |
| 3. | ljubakahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ljubakao sam |
| 2. | ljubakao si |
| 3. | ljubakao je |
| množina | |
| 1. | ljubakali smo |
| 2. | ljubakali ste |
| 3. | ljubakali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ljubakao |
| 2. | bio si ljubakao |
| 3. | bio je ljubakao |
| množina | |
| 1. | bili smo ljubakali |
| 2. | bili ste ljubakali |
| 3. | bili su ljubakali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ljubakaj |
| množina | |
| 1. | ljubakajmo |
| 2. | ljubakajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ljubakajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ljubakao, ljubakala, ljubakalo | |
| ljubakali, ljubakale, ljubakala | |
Definicija
pejor. udvarati se slobodno i bez obveza, imati prolazne ljubavi; flirtati
Etimologija
✧ vidi ljúbiti
