mȁčevati
mȁčevati (se) nesvrš. 〈prez. mȁčujēm (se), pril. sad. màčujūći (se), gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| mačevati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | mačujem |
| 2. | mačuješ |
| 3. | mačuje |
| množina | |
| 1. | mačujemo |
| 2. | mačujete |
| 3. | mačuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | mačevat ću |
| 2. | mačevat ćeš |
| 3. | mačevat će |
| množina | |
| 1. | mačevat ćemo |
| 2. | mačevat ćete |
| 3. | mačevat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | mačevah |
| 2. | mačevaše |
| 3. | mačevaše |
| množina | |
| 1. | mačevasmo |
| 2. | mačevaste |
| 3. | mačevahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | mačevao sam |
| 2. | mačevao si |
| 3. | mačevao je |
| množina | |
| 1. | mačevali smo |
| 2. | mačevali ste |
| 3. | mačevali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam mačevao |
| 2. | bio si mačevao |
| 3. | bio je mačevao |
| množina | |
| 1. | bili smo mačevali |
| 2. | bili ste mačevali |
| 3. | bili su mačevali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | mačuj |
| množina | |
| 1. | mačujmo |
| 2. | mačujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| mačujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| mačevao, mačevala, mačevalo | |
| mačevali, mačevale, mačevala | |
Definicija
| 1. | boriti se mačem |
| 2. | baviti se mačevanjem |
Etimologija
✧ vidi mȁč
