razočárati
razočárati svrš. 〈prez. razòčārām, pril. pr. -āvši, prid. trp. razòčārān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razočarati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razočaram |
| 2. | razočaraš |
| 3. | razočara |
| množina | |
| 1. | razočaramo |
| 2. | razočarate |
| 3. | razočaraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razočarat ću |
| 2. | razočarat ćeš |
| 3. | razočarat će |
| množina | |
| 1. | razočarat ćemo |
| 2. | razočarat ćete |
| 3. | razočarat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razočarah |
| 2. | razočara |
| 3. | razočara |
| množina | |
| 1. | razočarasmo |
| 2. | razočaraste |
| 3. | razočaraše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razočarao sam |
| 2. | razočarao si |
| 3. | razočarao je |
| množina | |
| 1. | razočarali smo |
| 2. | razočarali ste |
| 3. | razočarali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razočarao |
| 2. | bio si razočarao |
| 3. | bio je razočarao |
| množina | |
| 1. | bili smo razočarali |
| 2. | bili ste razočarali |
| 3. | bili su razočarali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razočaraj |
| množina | |
| 1. | razočarajmo |
| 2. | razočarajte |
| glagolski prilog prošli | |
| razočaravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razočarao, razočarala, razočaralo | |
| razočarali, razočarale, razočarala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razočaran, razočarana, razočarano | |
| razočarani, razočarane, razočarana | |
Definicija
| 1. | (koga) izazvati nezadovoljstvo zbog neispunjenih očekivanja, ne opravdati nade |
| 2. | (se) izgubiti oduševljenje, prevariti se u nadama, očekivanjima |
Etimologija
✧ raz- + v. očarati
