razàstrijēti
razàstrijēti (razàstṟti) svrš. 〈prez. rȁzastrēm, pril. pr. -ēvši, imp. razàstri, prid. trp. rȁzastṟt〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razastrti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razastarem / razastrem |
| 2. | razastareš / razastreš |
| 3. | razastare / razastre |
| množina | |
| 1. | razastaremo / razastremo |
| 2. | razastarete / razastrete |
| 3. | razastaru / razastru |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razastrt ću |
| 2. | razastrt ćeš |
| 3. | razastrt će |
| množina | |
| 1. | razastrt ćemo |
| 2. | razastrt ćete |
| 3. | razastrt će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razastrh |
| 2. | razastr |
| 3. | razastr |
| množina | |
| 1. | razastrsmo |
| 2. | razastrste |
| 3. | razastrše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razastro sam |
| 2. | razastro si |
| 3. | razastro je |
| množina | |
| 1. | razastrli smo |
| 2. | razastrli ste |
| 3. | razastrli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razastro |
| 2. | bio si razastro |
| 3. | bio je razastro |
| množina | |
| 1. | bili smo razastrli |
| 2. | bili ste razastrli |
| 3. | bili su razastrli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razastari / razastri |
| množina | |
| 1. | razastarimo |
| 2. | razastarite |
| glagolski prilog prošli | |
| razastrvši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razastro, razastrla, razastrlo | |
| razastrli, razastrle, razastrla | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razastrt / razastrven, razastrta / razastrvena, razastrto / razastrveno | |
| razastrti / razastrveni, razastrte / razastrvene, razastrta / razastrvena | |
Definicija
| 1. | (što) raširiti, razviti na sve strane po kakvoj površini; rasprostrijeti (stolnjak, plahtu) |
| 2. | (se) pren. rasprostrijeti se, pružiti se pred očima (o krajoliku itd.) |
Etimologija
✧ raz- + v. (pro)strijeti
