razgoropáditi se
razgoropáditi se svrš. 〈prez. razgoròpādīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. razgoròpāđen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razgoropaditi | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razgoropadim |
| 2. | razgoropadiš |
| 3. | razgoropadi |
| množina | |
| 1. | razgoropadimo |
| 2. | razgoropadite |
| 3. | razgoropade |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razgoropadit ću |
| 2. | razgoropadit ćeš |
| 3. | razgoropadit će |
| množina | |
| 1. | razgoropadit ćemo |
| 2. | razgoropadit ćete |
| 3. | razgoropadit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razgoropadih |
| 2. | razgoropadi |
| 3. | razgoropadi |
| množina | |
| 1. | razgoropadismo |
| 2. | razgoropadiste |
| 3. | razgoropadiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razgoropadio sam |
| 2. | razgoropadio si |
| 3. | razgoropadio je |
| množina | |
| 1. | razgoropadili smo |
| 2. | razgoropadili ste |
| 3. | razgoropadili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razgoropadio |
| 2. | bio si razgoropadio |
| 3. | bio je razgoropadio |
| množina | |
| 1. | bili smo razgoropadili |
| 2. | bili ste razgoropadili |
| 3. | bili su razgoropadili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razgoropadi |
| množina | |
| 1. | razgoropadimo |
| 2. | razgoropadite |
| glagolski prilog prošli | |
| razgoropadivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razgoropadio, razgoropadila, razgoropadilo | |
| razgoropadili, razgoropadile, razgoropadila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razgoropađen, razgoropađena, razgoropađeno | |
| razgoropađeni, razgoropađene, razgoropađena | |
Definicija
dati oduška svojoj goropadnosti, postati goropadan
Etimologija
✧ raz- + v. goropadan, goropaditi se
