razdražívati
razdražívati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. razdràžujēm (se), pril. sad. razdràžujūći (se), gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razdraživati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razdražujem |
| 2. | razdražuješ |
| 3. | razdražuje |
| množina | |
| 1. | razdražujemo |
| 2. | razdražujete |
| 3. | razdražuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razdraživat ću |
| 2. | razdraživat ćeš |
| 3. | razdraživat će |
| množina | |
| 1. | razdraživat ćemo |
| 2. | razdraživat ćete |
| 3. | razdraživat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | razdraživah |
| 2. | razdraživaše |
| 3. | razdraživaše |
| množina | |
| 1. | razdraživasmo |
| 2. | razdraživaste |
| 3. | razdraživahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razdraživao sam |
| 2. | razdraživao si |
| 3. | razdraživao je |
| množina | |
| 1. | razdraživali smo |
| 2. | razdraživali ste |
| 3. | razdraživali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razdraživao |
| 2. | bio si razdraživao |
| 3. | bio je razdraživao |
| množina | |
| 1. | bili smo razdraživali |
| 2. | bili ste razdraživali |
| 3. | bili su razdraživali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razdražuj |
| množina | |
| 1. | razdražujmo |
| 2. | razdražujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| razdražujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razdraživao, razdraživala, razdraživalo | |
| razdraživali, razdraživale, razdraživala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razdraživan, razdraživana, razdraživano | |
| razdraživani, razdraživane, razdraživana | |
Etimologija
✧ vidi razdrážiti
