bȉčevati
bȉčevati (bȉčati arh.) (što, koga) nesvrš. 〈prez. bȉčujēm, pril. sad. bȉčujūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| bičevati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | bičujem |
| 2. | bičuješ |
| 3. | bičuje |
| množina | |
| 1. | bičujemo |
| 2. | bičujete |
| 3. | bičuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | bičevat ću |
| 2. | bičevat ćeš |
| 3. | bičevat će |
| množina | |
| 1. | bičevat ćemo |
| 2. | bičevat ćete |
| 3. | bičevat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bičevah |
| 2. | bičevaše |
| 3. | bičevaše |
| množina | |
| 1. | bičevasmo |
| 2. | bičevaste |
| 3. | bičevahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | bičevao sam |
| 2. | bičevao si |
| 3. | bičevao je |
| množina | |
| 1. | bičevali smo |
| 2. | bičevali ste |
| 3. | bičevali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam bičevao |
| 2. | bio si bičevao |
| 3. | bio je bičevao |
| množina | |
| 1. | bili smo bičevali |
| 2. | bili ste bičevali |
| 3. | bili su bičevali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | bičuj |
| množina | |
| 1. | bičujmo |
| 2. | bičujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| bičujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| bičevao, bičevala, bičevalo | |
| bičevali, bičevale, bičevala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| bičevan, bičevana, bičevano | |
| bičevani, bičevane, bičevana | |
Definicija
| 1. | udarati bičem |
| 2. | pren. šibati kao bičem (o vjetru) |
Etimologija
✧ vidi bȉč
