razmútiti
razmútiti (što) svrš. 〈prez. ràzmūtīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràzmūćen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razmutiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razmutim |
| 2. | razmutiš |
| 3. | razmuti |
| množina | |
| 1. | razmutimo |
| 2. | razmutite |
| 3. | razmute |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razmutit ću |
| 2. | razmutit ćeš |
| 3. | razmutit će |
| množina | |
| 1. | razmutit ćemo |
| 2. | razmutit ćete |
| 3. | razmutit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razmutih |
| 2. | razmuti |
| 3. | razmuti |
| množina | |
| 1. | razmutismo |
| 2. | razmutiste |
| 3. | razmutiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razmutio sam |
| 2. | razmutio si |
| 3. | razmutio je |
| množina | |
| 1. | razmutili smo |
| 2. | razmutili ste |
| 3. | razmutili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razmutio |
| 2. | bio si razmutio |
| 3. | bio je razmutio |
| množina | |
| 1. | bili smo razmutili |
| 2. | bili ste razmutili |
| 3. | bili su razmutili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razmuti |
| množina | |
| 1. | razmutimo |
| 2. | razmutite |
| glagolski prilog prošli | |
| razmutivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razmutio, razmutila, razmutilo | |
| razmutili, razmutile, razmutila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razmućen, razmućena, razmućeno | |
| razmućeni, razmućene, razmućena | |
Definicija
mućenjem pomiješati s tekućinom, mućenjem otopiti ili pomiješati
Etimologija
✧ raz- + v. mutiti
