razmòtati
razmòtati svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. rȁzmotān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razmotati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razmotam |
| 2. | razmotaš |
| 3. | razmota |
| množina | |
| 1. | razmotamo |
| 2. | razmotate |
| 3. | razmotaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razmotat ću |
| 2. | razmotat ćeš |
| 3. | razmotat će |
| množina | |
| 1. | razmotat ćemo |
| 2. | razmotat ćete |
| 3. | razmotat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razmotah |
| 2. | razmota |
| 3. | razmota |
| množina | |
| 1. | razmotasmo |
| 2. | razmotaste |
| 3. | razmotaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razmotao sam |
| 2. | razmotao si |
| 3. | razmotao je |
| množina | |
| 1. | razmotali smo |
| 2. | razmotali ste |
| 3. | razmotali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razmotao |
| 2. | bio si razmotao |
| 3. | bio je razmotao |
| množina | |
| 1. | bili smo razmotali |
| 2. | bili ste razmotali |
| 3. | bili su razmotali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razmotaj |
| množina | |
| 1. | razmotajmo |
| 2. | razmotajte |
| glagolski prilog prošli | |
| razmotavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razmotao, razmotala, razmotalo | |
| razmotali, razmotale, razmotala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razmotan, razmotana, razmotano | |
| razmotani, razmotane, razmotana | |
Definicija
| 1. | (što), opr. zamotati |
| 2. | (se) pren. odgonetnuti se, početi se odvijati tako da se pokažu pojedinosti jedna za drugom; odmotati se |
Frazeologija
⃟ klupko se razmotalo (odmotalo), v. klupko ⃟
Etimologija
✧ raz- + v. motati
