razjúriti
razjúriti svrš. 〈prez. ràzjūrīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. ràzjūren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| razjuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | razjurim |
| 2. | razjuriš |
| 3. | razjuri |
| množina | |
| 1. | razjurimo |
| 2. | razjurite |
| 3. | razjure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | razjurit ću |
| 2. | razjurit ćeš |
| 3. | razjurit će |
| množina | |
| 1. | razjurit ćemo |
| 2. | razjurit ćete |
| 3. | razjurit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | razjurih |
| 2. | razjuri |
| 3. | razjuri |
| množina | |
| 1. | razjurismo |
| 2. | razjuriste |
| 3. | razjuriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | razjurio sam |
| 2. | razjurio si |
| 3. | razjurio je |
| množina | |
| 1. | razjurili smo |
| 2. | razjurili ste |
| 3. | razjurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam razjurio |
| 2. | bio si razjurio |
| 3. | bio je razjurio |
| množina | |
| 1. | bili smo razjurili |
| 2. | bili ste razjurili |
| 3. | bili su razjurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | razjuri |
| množina | |
| 1. | razjurimo |
| 2. | razjurite |
| glagolski prilog prošli | |
| razjurivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| razjurio, razjurila, razjurilo | |
| razjurili, razjurile, razjurila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| razjuren, razjurena, razjureno | |
| razjureni, razjurene, razjurena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) razg. natjerati u bijeg na razne strane veći broj osoba, prisiliti da se raziđu, grubo, silom raspustiti, uputiti u raznim smjerovima; rastjerati [razjuriti demonstrante] |
| 2. | (se) a. pojuriti u raznim smjerovima b. početi juriti [djeca se razjurila] |
Etimologija
✧ raz- + v. juriti
