ražešćívati
ražešćívati (koga, se) nesvrš. 〈prez. ražèšćujēm, pril. sad. ražèšćujūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| ražešćivati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | ražešćujem |
| 2. | ražešćuješ |
| 3. | ražešćuje |
| množina | |
| 1. | ražešćujemo |
| 2. | ražešćujete |
| 3. | ražešćuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | ražešćivat ću |
| 2. | ražešćivat ćeš |
| 3. | ražešćivat će |
| množina | |
| 1. | ražešćivat ćemo |
| 2. | ražešćivat ćete |
| 3. | ražešćivat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | ražešćivah |
| 2. | ražešćivaše |
| 3. | ražešćivaše |
| množina | |
| 1. | ražešćivasmo |
| 2. | ražešćivaste |
| 3. | ražešćivahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | ražešćivao sam |
| 2. | ražešćivao si |
| 3. | ražešćivao je |
| množina | |
| 1. | ražešćivali smo |
| 2. | ražešćivali ste |
| 3. | ražešćivali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam ražešćivao |
| 2. | bio si ražešćivao |
| 3. | bio je ražešćivao |
| množina | |
| 1. | bili smo ražešćivali |
| 2. | bili ste ražešćivali |
| 3. | bili su ražešćivali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | ražešćuj |
| množina | |
| 1. | ražešćujmo |
| 2. | ražešćujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| ražešćujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| ražešćivao, ražešćivala, ražešćivalo | |
| ražešćivali, ražešćivale, ražešćivala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| ražešćivan, ražešćivana, ražešćivano | |
| ražešćivani, ražešćivane, ražešćivana | |
Etimologija
✧ vidi ražéstiti
