rekurírati
rekurírati dv. 〈prez. rekùrīrām, pril. sad. -ajūći, pril. pr. -āvši, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Dv. | |
|---|---|
| infinitiv | |
| rekurirati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | rekuriram |
| 2. | rekuriraš |
| 3. | rekurira |
| množina | |
| 1. | rekuriramo |
| 2. | rekurirate |
| 3. | rekuriraju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | rekurirat ću |
| 2. | rekurirat ćeš |
| 3. | rekurirat će |
| množina | |
| 1. | rekurirat ćemo |
| 2. | rekurirat ćete |
| 3. | rekurirat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | rekurirah |
| 2. | rekuriraše |
| 3. | rekuriraše |
| množina | |
| 1. | rekurirasmo |
| 2. | rekuriraste |
| 3. | rekurirahu |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | rekurirah |
| 2. | |
| 3. | |
| množina | |
| 1. | |
| 2. | |
| 3. | |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | rekurirao sam |
| 2. | rekurirao si |
| 3. | rekurirao je |
| množina | |
| 1. | rekurirali smo |
| 2. | rekurirali ste |
| 3. | rekurirali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam rekurirao |
| 2. | bio si rekurirao |
| 3. | bio je rekurirao |
| množina | |
| 1. | bili smo rekurirali |
| 2. | bili ste rekurirali |
| 3. | bili su rekurirali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | rekuriraj |
| množina | |
| 1. | rekurirajmo |
| 2. | rekurirajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| rekurirajući | |
| glagolski prilog prošli | |
| rekuriravši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| rekurirao, rekurirala, rekuriralo | |
| rekurirali, rekurirale, rekurirala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| rekuriran, rekurirana, rekurirano | |
| rekurirani, rekurirane, rekurirana | |
Definicija
| 1. | obratiti se, obraćati se komu za pomoć, potražiti utočište |
| 2. | pravn. uložiti, ulagati žalbu, ob. višestupanjskom sudu; žaliti se |
Etimologija
✧ njem. rekurrieren ← lat. recurrere: vratiti se, trčati natrag, ponovo ← recurrens: koji se vraća
