sablázniti
sablázniti svrš. 〈prez. sàblāznīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. sàblāžnjen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sablazniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sablaznim |
| 2. | sablazniš |
| 3. | sablazni |
| množina | |
| 1. | sablaznimo |
| 2. | sablaznite |
| 3. | sablazne |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sablaznit ću |
| 2. | sablaznit ćeš |
| 3. | sablaznit će |
| množina | |
| 1. | sablaznit ćemo |
| 2. | sablaznit ćete |
| 3. | sablaznit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sablaznih |
| 2. | sablazni |
| 3. | sablazni |
| množina | |
| 1. | sablaznismo |
| 2. | sablazniste |
| 3. | sablazniše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sablaznio sam |
| 2. | sablaznio si |
| 3. | sablaznio je |
| množina | |
| 1. | sablaznili smo |
| 2. | sablaznili ste |
| 3. | sablaznili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sablaznio |
| 2. | bio si sablaznio |
| 3. | bio je sablaznio |
| množina | |
| 1. | bili smo sablaznili |
| 2. | bili ste sablaznili |
| 3. | bili su sablaznili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sablazni |
| množina | |
| 1. | sablaznimo |
| 2. | sablaznite |
| glagolski prilog prošli | |
| sablaznivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sablaznio, sablaznila, sablaznilo | |
| sablaznili, sablaznile, sablaznila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sablažnjen, sablažnjena, sablažnjeno | |
| sablažnjeni, sablažnjene, sablažnjena | |
Definicija
| 1. | (koga, što) izazvati sablazan; skandalizirati, šokirati |
| 2. | (se) biti smućen, zaveden sablažnju |
Etimologija
✧ vidi sȁblāzan (I)
