rȍktati
rȍktati () nesvrš. 〈prez. rȍkćēm, pril. sad. rȍkćūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| roktati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | rokćem |
| 2. | rokćeš |
| 3. | rokće |
| množina | |
| 1. | rokćemo |
| 2. | rokćete |
| 3. | rokću |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | roktat ću |
| 2. | roktat ćeš |
| 3. | roktat će |
| množina | |
| 1. | roktat ćemo |
| 2. | roktat ćete |
| 3. | roktat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | roktah |
| 2. | roktaše |
| 3. | roktaše |
| množina | |
| 1. | roktasmo |
| 2. | roktaste |
| 3. | roktahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | roktao sam |
| 2. | roktao si |
| 3. | roktao je |
| množina | |
| 1. | roktali smo |
| 2. | roktali ste |
| 3. | roktali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam roktao |
| 2. | bio si roktao |
| 3. | bio je roktao |
| množina | |
| 1. | bili smo roktali |
| 2. | bili ste roktali |
| 3. | bili su roktali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | rokći |
| množina | |
| 1. | rokćimo |
| 2. | rokćite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| rokćući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| roktao, roktala, roktalo | |
| roktali, roktale, roktala | |
Definicija
oglašavati se (o svinjama); proizvoditi zvuk kao svinja
Etimologija
✧ onom.
