binòkl
binòkl m
Definicija
| 1. | zast. dvogled, dalekozor s dva očišta, opr. monokl |
| 2. | vrsta naočala (dva uokvirena stakla s dioptrijom, bez hvataljki za uši) |
Etimologija
✧ fr. binocle ≃ lat. binoculus: koji ima dva oka ≃ bini: po dva + oculus: oko
