rumèniti
rumèniti nesvrš. 〈prez. -īm, pril. sad. -nēći, prid. rad. rumènio/rumènila ž〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| rumeniti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | rumenim |
| 2. | rumeniš |
| 3. | rumeni |
| množina | |
| 1. | rumenimo |
| 2. | rumenite |
| 3. | rumene |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | rumenit ću |
| 2. | rumenit ćeš |
| 3. | rumenit će |
| množina | |
| 1. | rumenit ćemo |
| 2. | rumenit ćete |
| 3. | rumenit će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | rumenjah |
| 2. | rumenjaše |
| 3. | rumenjaše |
| množina | |
| 1. | rumenjasmo |
| 2. | rumenjaste |
| 3. | rumenjahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | rumenio sam |
| 2. | rumenio si |
| 3. | rumenio je |
| množina | |
| 1. | rumenili smo |
| 2. | rumenili ste |
| 3. | rumenili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam rumenio |
| 2. | bio si rumenio |
| 3. | bio je rumenio |
| množina | |
| 1. | bili smo rumenili |
| 2. | bili ste rumenili |
| 3. | bili su rumenili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | rumeni |
| množina | |
| 1. | rumenimo |
| 2. | rumenite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| rumeneći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| rumenio, rumenila, rumenilo | |
| rumenili, rumenile, rumenila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| rumenjen, rumenjena, rumenjeno | |
| rumenjeni, rumenjene, rumenjena | |
Definicija
činiti što rumenim
Etimologija
✧ vidi rùmen
