rumènjeti se
rumènjeti se nesvrš. 〈prez. rumènīm se, pril. sad. rumènēći se, prid. rad. rumènio/rumènjela se, gl. im. -ēnje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| rumenjeti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | rumenim |
| 2. | rumeniš |
| 3. | rumeni |
| množina | |
| 1. | rumenimo |
| 2. | rumenite |
| 3. | rumene |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | rumenjet ću |
| 2. | rumenjet ćeš |
| 3. | rumenjet će |
| množina | |
| 1. | rumenjet ćemo |
| 2. | rumenjet ćete |
| 3. | rumenjet će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | rumenjah |
| 2. | rumenjaše |
| 3. | rumenjaše |
| množina | |
| 1. | rumenjasmo |
| 2. | rumenjaste |
| 3. | rumenjahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | rumenio sam |
| 2. | rumenio si |
| 3. | rumenio je |
| množina | |
| 1. | rumenjeli smo |
| 2. | rumenjeli ste |
| 3. | rumenjeli su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam rumenio |
| 2. | bio si rumenio |
| 3. | bio je rumenio |
| množina | |
| 1. | bili smo rumenjeli |
| 2. | bili ste rumenjeli |
| 3. | bili su rumenjeli |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | rumeni |
| množina | |
| 1. | rumenimo |
| 2. | rumenite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| rumeneći | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| rumenio, rumenjela, rumenjelo | |
| rumenjeli, rumenjele, rumenjela | |
Definicija
imati rumenu boju, biti rumen [rumenjeti se u licu; zora (se) rumeni]
Etimologija
✧ vidi rùmen
