sasúšiti
sasúšiti (što, se) svrš. 〈prez. sàsūšīm (se), pril. pr. -īvši (se), prid. trp. sàsūšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sasušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sasušim |
| 2. | sasušiš |
| 3. | sasuši |
| množina | |
| 1. | sasušimo |
| 2. | sasušite |
| 3. | sasuše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sasušit ću |
| 2. | sasušit ćeš |
| 3. | sasušit će |
| množina | |
| 1. | sasušit ćemo |
| 2. | sasušit ćete |
| 3. | sasušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sasuših |
| 2. | sasuši |
| 3. | sasuši |
| množina | |
| 1. | sasušismo |
| 2. | sasušiste |
| 3. | sasušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sasušio sam |
| 2. | sasušio si |
| 3. | sasušio je |
| množina | |
| 1. | sasušili smo |
| 2. | sasušili ste |
| 3. | sasušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sasušio |
| 2. | bio si sasušio |
| 3. | bio je sasušio |
| množina | |
| 1. | bili smo sasušili |
| 2. | bili ste sasušili |
| 3. | bili su sasušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sasuši |
| množina | |
| 1. | sasušimo |
| 2. | sasušite |
| glagolski prilog prošli | |
| sasušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sasušio, sasušila, sasušilo | |
| sasušili, sasušile, sasušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sasušen, sasušena, sasušeno | |
| sasušeni, sasušene, sasušena | |
Definicija
osušiti (se)
