salòmiti
salòmiti (što) svrš. 〈prez. sàlomīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. sàlomljen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| salomiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | salomim |
| 2. | salomiš |
| 3. | salomi |
| množina | |
| 1. | salomimo |
| 2. | salomite |
| 3. | salome |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | salomit ću |
| 2. | salomit ćeš |
| 3. | salomit će |
| množina | |
| 1. | salomit ćemo |
| 2. | salomit ćete |
| 3. | salomit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | salomih |
| 2. | salomi |
| 3. | salomi |
| množina | |
| 1. | salomismo |
| 2. | salomiste |
| 3. | salomiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | salomio sam |
| 2. | salomio si |
| 3. | salomio je |
| množina | |
| 1. | salomili smo |
| 2. | salomili ste |
| 3. | salomili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam salomio |
| 2. | bio si salomio |
| 3. | bio je salomio |
| množina | |
| 1. | bili smo salomili |
| 2. | bili ste salomili |
| 3. | bili su salomili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | salomi |
| množina | |
| 1. | salomimo |
| 2. | salomite |
| glagolski prilog prošli | |
| salomivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| salomio, salomila, salomilo | |
| salomili, salomile, salomila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| salomljen, salomljena, salomljeno | |
| salomljeni, salomljene, salomljena | |
Definicija
arh. knjiš., v. slomiti
Etimologija
✧ vidi slòmiti
