prómetovati
prómetovati () nesvrš. 〈prez. prómetujēm, pril. sad. prómetujūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prometovati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prometujem |
| 2. | prometuješ |
| 3. | prometuje |
| množina | |
| 1. | prometujemo |
| 2. | prometujete |
| 3. | prometuju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prometovat ću |
| 2. | prometovat ćeš |
| 3. | prometovat će |
| množina | |
| 1. | prometovat ćemo |
| 2. | prometovat ćete |
| 3. | prometovat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | prometovah |
| 2. | prometovaše |
| 3. | prometovaše |
| množina | |
| 1. | prometovasmo |
| 2. | prometovaste |
| 3. | prometovahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prometovao sam |
| 2. | prometovao si |
| 3. | prometovao je |
| množina | |
| 1. | prometovali smo |
| 2. | prometovali ste |
| 3. | prometovali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prometovao |
| 2. | bio si prometovao |
| 3. | bio je prometovao |
| množina | |
| 1. | bili smo prometovali |
| 2. | bili ste prometovali |
| 3. | bili su prometovali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prometuj |
| množina | |
| 1. | prometujmo |
| 2. | prometujte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| prometujući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prometovao, prometovala, prometovalo | |
| prometovali, prometovale, prometovala | |
Definicija
konstr. biti u prometu, voziti, prevoziti, ploviti, letjeti, održavati veze, povezivati (dva ili više odredišta); saobraćati, usp. promet (1)
Etimologija
✧ vidi promètati
