probádati
probádati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. pròbādām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| probadati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | probadam |
| 2. | probadaš |
| 3. | probada |
| množina | |
| 1. | probadamo |
| 2. | probadate |
| 3. | probadaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | probadat ću |
| 2. | probadat ćeš |
| 3. | probadat će |
| množina | |
| 1. | probadat ćemo |
| 2. | probadat ćete |
| 3. | probadat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | probadah |
| 2. | probadaše |
| 3. | probadaše |
| množina | |
| 1. | probadasmo |
| 2. | probadaste |
| 3. | probadahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | probadao sam |
| 2. | probadao si |
| 3. | probadao je |
| množina | |
| 1. | probadali smo |
| 2. | probadali ste |
| 3. | probadali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam probadao |
| 2. | bio si probadao |
| 3. | bio je probadao |
| množina | |
| 1. | bili smo probadali |
| 2. | bili ste probadali |
| 3. | bili su probadali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | probadaj |
| množina | |
| 1. | probadajmo |
| 2. | probadajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| probadajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| probadao, probadala, probadalo | |
| probadali, probadale, probadala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| probadan, probadana, probadano | |
| probadani, probadane, probadana | |
Etimologija
✧ vidi pròbosti
