pritvòriti
pritvòriti svrš. 〈prez. prìtvorīm, pril. pr. -īvši, prid. trp. prìtvoren〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pritvoriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pritvorim |
| 2. | pritvoriš |
| 3. | pritvori |
| množina | |
| 1. | pritvorimo |
| 2. | pritvorite |
| 3. | pritvore |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pritvorit ću |
| 2. | pritvorit ćeš |
| 3. | pritvorit će |
| množina | |
| 1. | pritvorit ćemo |
| 2. | pritvorit ćete |
| 3. | pritvorit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pritvorih |
| 2. | pritvori |
| 3. | pritvori |
| množina | |
| 1. | pritvorismo |
| 2. | pritvoriste |
| 3. | pritvoriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pritvorio sam |
| 2. | pritvorio si |
| 3. | pritvorio je |
| množina | |
| 1. | pritvorili smo |
| 2. | pritvorili ste |
| 3. | pritvorili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pritvorio |
| 2. | bio si pritvorio |
| 3. | bio je pritvorio |
| množina | |
| 1. | bili smo pritvorili |
| 2. | bili ste pritvorili |
| 3. | bili su pritvorili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pritvori |
| množina | |
| 1. | pritvorimo |
| 2. | pritvorite |
| glagolski prilog prošli | |
| pritvorivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pritvorio, pritvorila, pritvorilo | |
| pritvorili, pritvorile, pritvorila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pritvoren, pritvorena, pritvoreno | |
| pritvoreni, pritvorene, pritvorena | |
Definicija
| 1. | (što) privremeno, nepotpuno, malo zatvoriti [pritvoriti prozor; pritvoriti vrata] |
| 2. | (koga) odrediti pritvor komu |
Etimologija
✧ pri- + v. tvoriti
