pročìtati
pročìtati svrš. 〈prez. -ām, pril. pr. -āvši, prid. trp. prȍčitān〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pročitati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pročitam |
| 2. | pročitaš |
| 3. | pročita |
| množina | |
| 1. | pročitamo |
| 2. | pročitate |
| 3. | pročitaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pročitat ću |
| 2. | pročitat ćeš |
| 3. | pročitat će |
| množina | |
| 1. | pročitat ćemo |
| 2. | pročitat ćete |
| 3. | pročitat će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | pročitah |
| 2. | pročita |
| 3. | pročita |
| množina | |
| 1. | pročitasmo |
| 2. | pročitaste |
| 3. | pročitaše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pročitao sam |
| 2. | pročitao si |
| 3. | pročitao je |
| množina | |
| 1. | pročitali smo |
| 2. | pročitali ste |
| 3. | pročitali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pročitao |
| 2. | bio si pročitao |
| 3. | bio je pročitao |
| množina | |
| 1. | bili smo pročitali |
| 2. | bili ste pročitali |
| 3. | bili su pročitali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pročitaj |
| množina | |
| 1. | pročitajmo |
| 2. | pročitajte |
| glagolski prilog prošli | |
| pročitavši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pročitao, pročitala, pročitalo | |
| pročitali, pročitale, pročitala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| pročitan, pročitana, pročitano | |
| pročitani, pročitane, pročitana | |
Definicija
| 1. | (što) a. čitajući upoznati sadržaj pisanoga ili tiskanoga teksta b. glasno čitajući upoznati koga sa sadržajem teksta c. čitajući doznati, saznati što, steći kakvo znanje |
| 2. | (koga) pren. razg. shvatiti, upoznati čije misli, osjećaje, otkriti čije stvarne namjere; prozreti |
Etimologija
✧ pro-4 + v. čitati
