projúriti
projúriti () svrš. 〈prez. pròjūrīm, pril. pr. -īvši, prid. rad. projúrio/projúrila ž〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| projuriti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | projurim |
| 2. | projuriš |
| 3. | projuri |
| množina | |
| 1. | projurimo |
| 2. | projurite |
| 3. | projure |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | projurit ću |
| 2. | projurit ćeš |
| 3. | projurit će |
| množina | |
| 1. | projurit ćemo |
| 2. | projurit ćete |
| 3. | projurit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | projurih |
| 2. | projuri |
| 3. | projuri |
| množina | |
| 1. | projurismo |
| 2. | projuriste |
| 3. | projuriše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | projurio sam |
| 2. | projurio si |
| 3. | projurio je |
| množina | |
| 1. | projurili smo |
| 2. | projurili ste |
| 3. | projurili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam projurio |
| 2. | bio si projurio |
| 3. | bio je projurio |
| množina | |
| 1. | bili smo projurili |
| 2. | bili ste projurili |
| 3. | bili su projurili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | projuri |
| množina | |
| 1. | projurimo |
| 2. | projurite |
| glagolski prilog prošli | |
| projurivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| projurio, projurila, projurilo | |
| projurili, projurile, projurila | |
Definicija
| 1. | jureći proći mimo ili kroza što [projuriti kroz selo na motoru] |
| 2. | brzo proći (o vremenu, događajima itd.); proletjeti |
Etimologija
✧ pro-4 + v. juriti
