pròžimati
pròžimati (koga, što, se) nesvrš. 〈prez. pròžimām/pròžimljēm, pril. sad. -ajūći/-mljūći, gl. im. -ānje〉,
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| prožimati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | prožimam |
| 2. | prožimaš |
| 3. | prožima |
| množina | |
| 1. | prožimamo |
| 2. | prožimate |
| 3. | prožimaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | prožimat ću |
| 2. | prožimat ćeš |
| 3. | prožimat će |
| množina | |
| 1. | prožimat ćemo |
| 2. | prožimat ćete |
| 3. | prožimat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | prožimah |
| 2. | prožimaše |
| 3. | prožimaše |
| množina | |
| 1. | prožimasmo |
| 2. | prožimaste |
| 3. | prožimahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | prožimao sam |
| 2. | prožimao si |
| 3. | prožimao je |
| množina | |
| 1. | prožimali smo |
| 2. | prožimali ste |
| 3. | prožimali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam prožimao |
| 2. | bio si prožimao |
| 3. | bio je prožimao |
| množina | |
| 1. | bili smo prožimali |
| 2. | bili ste prožimali |
| 3. | bili su prožimali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | prožimaj |
| množina | |
| 1. | prožimajmo |
| 2. | prožimajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| prožimajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| prožimao, prožimala, prožimalo | |
| prožimali, prožimale, prožimala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| prožiman, prožimana, prožimano | |
| prožimani, prožimane, prožimana | |
Etimologija
✧ vidi pròžēti
