pȕcati2
pȕcati2 nesvrš. 〈prez. pȕcām, pril. sad. -ajūći, gl. im. -ānje〉
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| pucati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | pucam |
| 2. | pucaš |
| 3. | puca |
| množina | |
| 1. | pucamo |
| 2. | pucate |
| 3. | pucaju |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | pucat ću |
| 2. | pucat ćeš |
| 3. | pucat će |
| množina | |
| 1. | pucat ćemo |
| 2. | pucat ćete |
| 3. | pucat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | pucah |
| 2. | pucaše |
| 3. | pucaše |
| množina | |
| 1. | pucasmo |
| 2. | pucaste |
| 3. | pucahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | pucao sam |
| 2. | pucao si |
| 3. | pucao je |
| množina | |
| 1. | pucali smo |
| 2. | pucali ste |
| 3. | pucali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam pucao |
| 2. | bio si pucao |
| 3. | bio je pucao |
| množina | |
| 1. | bili smo pucali |
| 2. | bili ste pucali |
| 3. | bili su pucali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | pucaj |
| množina | |
| 1. | pucajmo |
| 2. | pucajte |
| glagolski prilog sadašnji | |
| pucajući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| pucao, pucala, pucalo | |
| pucali, pucale, pucala | |
Definicija
reg. činiti čistim odstranjujući prljavštinu; čistiti, rediti
Etimologija
✧ njem. putzen ← nizoz. poetsen njem. Putzerei: čistionica
