srícati
srícati nesvrš. 〈prez. srȋčēm, pril. sad. sríčūći, gl. im. -ānje〉 ()
Izvedeni oblici
| Nesvršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sricati | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sričem |
| 2. | sričeš |
| 3. | sriče |
| množina | |
| 1. | sričemo |
| 2. | sričete |
| 3. | sriču |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sricat ću |
| 2. | sricat ćeš |
| 3. | sricat će |
| množina | |
| 1. | sricat ćemo |
| 2. | sricat ćete |
| 3. | sricat će |
| imperfekt | |
| jednina | |
| 1. | sricah |
| 2. | sricaše |
| 3. | sricaše |
| množina | |
| 1. | sricasmo |
| 2. | sricaste |
| 3. | sricahu |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sricao sam |
| 2. | sricao si |
| 3. | sricao je |
| množina | |
| 1. | sricali smo |
| 2. | sricali ste |
| 3. | sricali su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sricao |
| 2. | bio si sricao |
| 3. | bio je sricao |
| množina | |
| 1. | bili smo sricali |
| 2. | bili ste sricali |
| 3. | bili su sricali |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sriči |
| množina | |
| 1. | sričimo |
| 2. | sričite |
| glagolski prilog sadašnji | |
| sričući | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sricao, sricala, sricalo | |
| sricali, sricale, sricala | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| srican, sricana, sricano | |
| sricani, sricane, sricana | |
Definicija
čitajući izgovarati slovo po slovo, slog po slog
Etimologija
✧ vidi srȍk
