sparúšiti se
sparúšiti se svrš. 〈prez. spàrūšīm se, pril. pr. -īvši se, prid. trp. spàrūšen〉
Izvedeni oblici
| Svršeni | |
|---|---|
| infinitiv | |
| sparušiti | |
| prezent | |
| jednina | |
| 1. | sparušim |
| 2. | sparušiš |
| 3. | sparuši |
| množina | |
| 1. | sparušimo |
| 2. | sparušite |
| 3. | sparuše |
| futur | |
| jednina | |
| 1. | sparušit ću |
| 2. | sparušit ćeš |
| 3. | sparušit će |
| množina | |
| 1. | sparušit ćemo |
| 2. | sparušit ćete |
| 3. | sparušit će |
| aorist | |
| jednina | |
| 1. | sparuših |
| 2. | sparuši |
| 3. | sparuši |
| množina | |
| 1. | sparušismo |
| 2. | sparušiste |
| 3. | sparušiše |
| perfekt | |
| jednina | |
| 1. | sparušio sam |
| 2. | sparušio si |
| 3. | sparušio je |
| množina | |
| 1. | sparušili smo |
| 2. | sparušili ste |
| 3. | sparušili su |
| pluskvamperfekt | |
| jednina | |
| 1. | bio sam sparušio |
| 2. | bio si sparušio |
| 3. | bio je sparušio |
| množina | |
| 1. | bili smo sparušili |
| 2. | bili ste sparušili |
| 3. | bili su sparušili |
| imperativ | |
| jednina | |
| 2. | sparuši |
| množina | |
| 1. | sparušimo |
| 2. | sparušite |
| glagolski prilog prošli | |
| sparušivši | |
| glagolski pridjev aktivni | |
| sparušio, sparušila, sparušilo | |
| sparušili, sparušile, sparušila | |
| glagolski pridjev pasivni | |
| sparušen, sparušena, sparušeno | |
| sparušeni, sparušene, sparušena | |
Definicija
uvenuti, izgubiti svježinu od pomanjkanja vlage [lišće se sparušilo]
Etimologija
✧ vidi spáran
